Dinja

Dinju (Cucumis melo) jedni smatraju voćem, a drugi povrćem. Jedni smatraju da je poreklom iz Azije, a drugi iz Afrike. Veoma je bogata hranljivim materijama i jako prija u letnjim danima, posebno kada se rashladi.
 
To jejednogodišnja zeljasta biljka. Vreža može da poraste do 2-3m. Listovi su tamnozeleni, po krajevima nazubljeni. Poređani su naizmenično na dugačkim peteljkama.Na istoj vreži nalaze odvojeni muški i ženski cvetovi. Na glavnoj vreži najčešće rastu muški cvetovi koji imaju 3-5 prašnika. Ženski cvetovi rastu na bočnim vrežama i nose tučak.

Jestivi deo biljke je plod. Najčešće je ovalnog oblika, težine 1-2kg. Sa spoljašnje strane nalazi se tvrda kora koja može biti naborana, glatka, mrežasta sa režnjevima. Unutrašnjost ploda čini jestivi deo koji je narandžaste ili svetlozelene boje. U samom središtu ploda je šupljina ispunjena semenkama.

Dinja je prisutna u toku celog leta, od juna do avgusta. Ali, danas se može naći gotovo preko cele godine.

Hemijski sastav dinje

Dinja je sočna, osvežavajuća, veoma prijatne arome.Može da se jede u velikim količnama, jer je niskokalorična. Naime, 100g ploda sadrži samo 34kcal, a bogata je vitaminima i mineralima.

Najviše sadrži vode (preko 90%), malo šećera, biljna vlakna, vitamin A, C, B6, tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, folate. Od minerala ima: kalijuma, gvožda, magnezijuma, bakra, mangana, fosfora.

Dinja je dobra za organizam

Veoma je korisna biljka. Sadrži antioksidanse (vitamini A i C), pa štiti organizam od starenja i kardiovaskularnih bolesti.

Pomaže u smanjenju telesne težine jer ima malu energetsku vrednost.

Biljna vlakna omogućavaju dinji da deluje kao laksativ. Olakšava varenje, sprečava nadimanje stomaka.

Deluje i kao diuretik. Voda i kalijum podstiču rad bubrega i uklanjanje štetnih materija iz organizma. Kalijum učestvuje i u regulaciji krvnog pritiska.

Dobro je jesti dinju posle obilnog znojenja, jer se tako nadoknaduje izgubljena tečnost i minerali.

U narodnoj medicini koristi se plod, sok, seme. Pomaže kod grčeva, učestalog mokrenja, za osveženje, za jačanje organizma.

Za jačanje organizma može se koristiti sok od dinje, isceđen ručno ili u sokovniku, pomešan sa jogurtom, medom i limunovim sokom. Ovaj napitak se pije 2-3 puta na dan po jedna čaša.

Pomaže kod uboda, opekotina, smanjuje bol. U tu svrhu koriste se obloge koje se prave od isceđenog soka dinje ili narendane kriške i stavljaju na bolno mesto.

Dobra je i kod upale žučnih i mokraćnih puteva.

Može se koristiti za negu suve kože.

 

Dinja je jestiva

Dinja je izuzetno sočna i osvežavajuća. Aroma joj se može poboljšati sa malo limunovog soka, cimetom u prahu. Koristi se za pravljenje voćnih salata, marmelada, kompota.

Može se služiti i kao predjelo sa pršutom, posuta solju ili biberom. Od nje se mogu praviti salate koje se služe uz piletinu ili morske plodove.

 

Nekoliko saveta

Pre korišćenja dinju treba oprati spolja, da se prilikom sečenja u unutrašnji, jestivi deo, ne bi unela prljavština.

Pri kupovini treba obratiti pažnju na izgled dinje. Ne treba kupovati one koje imaju mekane delove, koje su ispucale ili imaju tamna oštećenja.

Kada se dinja iseče može se čuvati do tri dana u frižideru, u zatvorenoj posudi, kako njen miris ne bi prešao na druge namirnice koje se nalaze u frižideru.