Ren (Armoracia rusticana ili Cochlearia armoracia) poznat je i kao hren, kren, ravelj, torman, hrelj. Potiče iz jugoistočne Evrope i zapadne Azije.
To je višegodišnja zeljasta biljka. Listovi su veliki i po obodu nazubljeni. Ima dugačke cvasti sa belim sitnim cvetovima. Koren rena može dostići dužinu
i do jednog metra, a debljinu do 6 centimetara. Gore je zadebljao. Spolja je žućkasto-sive boje, a iznutra je beo. Dok je mlad nije žilav.
Koren je ljutog ukusa, bez mirisa je, sve dok ne počne da se struže (sece, renda). Tada razvija poseban ljut miris, koji izaziva jako suzenje.
Koren rena se vadi od juna do novembra. Dugo se može sačuvati svež u podrumu, zakopan u vlažnom pesku. Svežina korena se može očuvati i u frižideru, ako se stavi u dobro zatvorenu posudu (do šest mesec), a u zamrzivaču može da se čuva i duže. Uvek se koristi svež koren rena.
Karakterističan ljut ukus i miris korena potiče od sinigrina. Takođe, koren sadrži i veliku količinu vitamina C, asparagin, glukozu, glutamin, kalijum kiseli sulfat, eterično ulje, smolu.
Mladi listovi sadrže veliku količinu vitamina C (300-400mg), beta karotena (oko 14 mg), hlorofila, minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora, magnezijuma, hlora.
Kao lek koristi se koren rena u svežem stanju. Najčešce se, kao lek, uzima uz kisela jela, u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, kao čaj, a za neke bolesti koriste se oblozi od rena.
Ren se preporučuje za podizanje imuniteta, protiv prehlade, bronhitisa, kašlja, za pročišćavanje disajnih puteva, izbacivanje sekreta iz pluća, kod astme.
Za ublažavanje kašlja i kod teškoća sa disanjem preporučuje se da se mesec dana, svakog jutra, na prazan želudac, uzima jedna kašičica narendanog rena pomešana sa jednom kašičicom meda.
Ima antiseptička i diuretska svojstva. Preporučuje se za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za izbacivanje mokraće, za poboljšanje varenja, protiv začepljenja krvnih sudova, kod reume, gihta.
Koren rena se koristi i u ishrani kao začin. Najbolje ide uz kuvano meso. Od njega se mogu praviti razni prilozi, salate i sosevi uz dodatak jogurta, majoneza.
Mladi listovi rena se mogu, takođe, koristiti u ishrani npr. za pravljenje salata.
Preterana upotreba rena može da izazove dijareju i povraćanje.
Osobe koje imaju problema sa štitnom žlezdom i bubrezima treba da izbrgavaju da koriste ren.
To je višegodišnja zeljasta biljka. Listovi su veliki i po obodu nazubljeni. Ima dugačke cvasti sa belim sitnim cvetovima. Koren rena može dostići dužinu
i do jednog metra, a debljinu do 6 centimetara. Gore je zadebljao. Spolja je žućkasto-sive boje, a iznutra je beo. Dok je mlad nije žilav.
Koren je ljutog ukusa, bez mirisa je, sve dok ne počne da se struže (sece, renda). Tada razvija poseban ljut miris, koji izaziva jako suzenje.
Da ren ostane svež
Koren rena se vadi od juna do novembra. Dugo se može sačuvati svež u podrumu, zakopan u vlažnom pesku. Svežina korena se može očuvati i u frižideru, ako se stavi u dobro zatvorenu posudu (do šest mesec), a u zamrzivaču može da se čuva i duže. Uvek se koristi svež koren rena.
Listovi rena se beru od maja do oktobra.
Hemijski sastav rena
Karakterističan ljut ukus i miris korena potiče od sinigrina. Takođe, koren sadrži i veliku količinu vitamina C, asparagin, glukozu, glutamin, kalijum kiseli sulfat, eterično ulje, smolu.
Mladi listovi sadrže veliku količinu vitamina C (300-400mg), beta karotena (oko 14 mg), hlorofila, minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora, magnezijuma, hlora.
Lekovita svojstva rena
Kao lek koristi se koren rena u svežem stanju. Najčešce se, kao lek, uzima uz kisela jela, u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, kao čaj, a za neke bolesti koriste se oblozi od rena.
Ren se preporučuje za podizanje imuniteta, protiv prehlade, bronhitisa, kašlja, za pročišćavanje disajnih puteva, izbacivanje sekreta iz pluća, kod astme.
Za ublažavanje kašlja i kod teškoća sa disanjem preporučuje se da se mesec dana, svakog jutra, na prazan želudac, uzima jedna kašičica narendanog rena pomešana sa jednom kašičicom meda.
Ima antiseptička i diuretska svojstva. Preporučuje se za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za izbacivanje mokraće, za poboljšanje varenja, protiv začepljenja krvnih sudova, kod reume, gihta.
Ren u ishrani
Koren rena se koristi i u ishrani kao začin. Najbolje ide uz kuvano meso. Od njega se mogu praviti razni prilozi, salate i sosevi uz dodatak jogurta, majoneza.
Mladi listovi rena se mogu, takođe, koristiti u ishrani npr. za pravljenje salata.
Treba znati
Preterana upotreba rena može da izazove dijareju i povraćanje.
Osobe koje imaju problema sa štitnom žlezdom i bubrezima treba da izbrgavaju da koriste ren.
Comments
Post a Comment