To je samonikla, višegodišnja, zeljasta biljka. Koren je vretenast, mesnat, blago razgranat. Listovi su duguljasti, po obodu nazubljeni. Formiraju rozetu, koja je polegla po zemlji. Cvat je glavičastog oblika, žute boje i izgradena je od velikog broja cevastih i jezičastih cvetova. Posle sazrevanja cvetovi daju seme, koje je lagano i karakteristične bele boje.
Cvetne glavice se nalaze na vrhu cvetnih drški (svaka drška nosi jednu cvetnu glavicu). One su šuplje. Bez mirisa je, a gorkog ukusa.
Veoma je rasprostranjena biljka. Ima je po livadama, napuštenim njivama, parkovima, travnjacima, pored puteva.
Hemijski sastav maslačka
Maslačak je i lekovita i jestiva biljka. Lekoviti delovi biljke su: koren, listovi i cvet.
U celoj biljci prisutne su velike količine mlečnog belog soka. On biljci daje gorak ukus. Najviše ga ima u korenu. Mlečni sok ima dosta lekovitih svojstava. Npr. da bi se uklonile bradavice treba ih mazati mlečnim sokom, koji potiče iz stabljike maslačka, sve dok ne otpadnu. U mlečnom soku korena se nalaze heterozidi, ugljeni hidrati i minerali. Iako, mlečni sok nije otrovan treba izbegavati da se upotrebljava u većim količinama.
Listove treba brati pre cvetanja. Tada su ukusniji. Stariji listovi su više gorki. Bogati su vitaminima A, C, D i kompleksom vitamina B, mineralima gvožda, cinka, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma.
Koren se vadi u proleće, pre cvetanja, ili u jesen, nakon cvetanja. Prilikom vađenja korena treba paziti da se ne ošteti, da ne bi došlo do gubitka mlečnog soka. Izvađen koren se suši na suncu nekoliko dana (2-3 dana). Može se koristiti i u svežem, a ne samo u osušenom stanju.
Prilikom vadenja korena treba znati da ako se vadi u jesen on sadrži više gorkih materija (taraksacin) i inulina. Najveće količine taraksacina se dostižu u novembru, a inulina ima najviše u avgustu. U proleće,
pre cvetanja, u korenu ima više holina i mlečnog soka. Koren sadrži i etarsko ulje, smole, masne kiseline i dr.
Cvetove treba brati kada je sunčano vreme, najbolje oko podneva kada su svi cvetovi otvoreni.
Lekovita svojstva ima i stabljika. Nju treba brati sa cvetom, pa posle pranja cvet otkinuti.
Lekovita svojstva maslačka
Maslačak se preporučuje za čišćenje krvi i za jačanje organizma, za lečenje infekcija, ublažavanje otoka. Blagi je diurtik, pročišćava mokraćne puteve, deluje na rad bubega i mokraćne bešike, pomaže kod gihta i reume, pojačava lučenje žuči. Pomaže kod ekcema, poboljšava ten lica.
Od njega se može praviti čaj, sirup, vino.
Koren maslačka je koristan kod upala i kamena u žučnoj kesi, detoksikaciji jetre, regulaciji nivoa holesterola i masnoća u krvi, poboljšava varenje hrane, podstiče apetit.
Čaj od korena može se koristiti za negu lica.
Sveže stabljike maslačka korisne su za rugulaciju metabolizma, pročišćavanje krvi, rastvaranje kamena u žuči.
Maslačkov sirup se zbog svoje strukture koja podseća na med često i zove maslačkov med. Pravi se od svežih cvetova. Dobar je za kašalj, čisti krv. Od cvetova se može praviti i mast koja je dobra za lečenje hemoroid.
Maslačak kao hrana
Maslačak je i jestiva biljka. Od mladih listova se pravi salata koja je veoma hranljiva, jer listovi sadrže dosta vitamina. Ne preporučuje se korišćenje starijih biljaka jer su mnogo gorke.
Pored salate prave se razne vrste variva npr. sa krompirom.
Ovo treba znati
Upotreba maslačka ne preporučuje se osobama koje su alergične na polen ambrozije.
Kod nekih osoba se, prilikom upotrebe preparata koji sadrže maslačak, javljaaju alergijske reakcije kao što su: kontaktni dermatitis, koprivnjača i dr. Nekad se javljaju i stomačni problemi.
Comments
Post a Comment