Breskva

Breskva (Prunus persica) je biljka koja daje veoma ukusne, sočne, aromatične, osvežavajuće plodove istoimenog naziva. Poznata su i njena lekovita svojstva.

To je listopadno drvo koje dostiže visinu od
6 - 10 m. Listovi su šiljati, sjajno zelene boje. Cvetovi su pojedinačni ili u grupama od 2 - 3. Imaju po 5 latica, ružičaste boje (nekada mogu da budu bele boje). Cveta pre listanja. Plod je obično okruglastog oblika, obrastao dlačicama, crvenkastožute boje. Plodovi mogu biti i bez dlačica i to su nektarine. U središtu ploda nalazi se tvrda koštica koja štiti seme. Breskva spada u koštunjavo voće.

Poznato je preko 2000 sorti breskvi dobijenih ukrštanjem. Mogu se razlikovati dve grupe, prema lakoći odvajanja mesa (ploda) od koštice. Jednu grupu čine breskve kod kojih se meso lako odvaja od koštice (kalanke), a u drugu grupu spadaju one kod kojih se meso ne odvaja (teško odvaja) od koštice (durancije).
Breskve se razlikuju i po prisustvu ili odsustvu dlačica na površini ploda.

Iako latinski naziv, koji znači persijska šljiva, sugeriše da je ona poreklom iz Persije, breskva je zapravo poreklom iz Kine. Odatle je preko Persije i Grčke (Put svile) dospela u Evropu.

Hemijski sastav breskve

Plod breskve sadrži veliku količinu vode (80 - 90%). Bogat je vitaminima A, B (riboflavin, tiamin, B6, pantotenska kiselina), C, E, šećerima, voćnim kiselinama, biljnim vlaknima, karotenoidima, mineralima kalijuma, fosfora, magnezijuma,kalcijuma, bakra, a sadrži i selen, etarsko ulje. Od vitamina najzastupljeniji su: beta-karoten (provitamin A), većina vitamina B grupe, kao što je folacin (B9) i nijacin (B3), vitamin C, vitamin E, biotin.

Breskva u odnosu na nektarinu ima više vitamina C, manje beta-karotena i manje kalorija.

 

Lekovita svojstva breskve

Lekovita svojstva imaju cvet, list i plod. Može da se koristi u obliku sokova, sirupa i čajeva. Plod se bere i koristi od početka juna do kraja septembra. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju.

Breskva ima malu kalorijsku vrednost, oko 43 kcal na 100 g ploda, a istovremeno je bogata hranljivim nutritijentima, tako da se može koristiti u redukcionim djetama (djetama za mršavljenje).

Sadrži veliku količinu vode pa je dobar diuretik. Kao diuretik može se koristiti čaj od lista i cveta breskve. Bogata je biljnim vlaknima, pa može da se koristi kao laksativ, pomaže u radu creva, u varenju i čišćenju organizma jer povećava lučenje želudačne kiseline, zaustavlja mučninu i povraćanje.

Sveža breskva može da se koristi kao obloga kod problema sa kožom, za poboljšanje kvaliteta kože.

Iz koštica breskve hladnim ceđenjem može da se dobije ulje. Ulje ima i spoljašnju i unutrašnju primenu. Ako se  uzima oralno pomaže kod sniženja holesterola i kao laksativ. Spolja se primenjuje  kod lečenja ekcema, kod zaštite kože, za masažu osetljive, suve i starije kože. Tako koži vraća gipkost i elastičnost.

Breskva je dobar izvor antioksidanasa: vitamin C i E, hlorogenska kiselina, karotenoidi. Nalaze se u kori i mesu breskve. Sprečavaju štetno delovanje slobodnih radikala, usporavaju proces starenja i pojavu hroničnih bolesti.

Korisna je kod problema sa oticanjem, akni, kod bolesti zuba i usne šupljine, malokrvnosti, krvnog pritiska, pada imuniteta, rada štitne žlezde, crevima, srcem i krvnim sudovima, žuči, gojaznosti, depresije. Može da pomogne i kod reumatskih oboljenja, problema sa bubrezima, upale kože i svraba, nervoze, prehlade i gripa.

 

Korišćenje breskve u ishrani

Breskva se koristi u ishrani u svežem obliku. Koristi se za pravljenje voćnih salata, kolača i drugih poslastica, sokova, kompota. Sokovi se mogu praviti samo od breskve ili se mešati sa drugim voćem. Najzdraviji su 
sokovi bez konzervansa i šećera. Mogu se praviti marmelade, džemovi, slatko, mogu se sušiti što omogućava korišćenje breskvi tokom cele godine.

 

Treba znati

Dijabetičari i ljudi koji su alergični na breskve ne bi trebalo da ih konzumiraju.