Bosiljak

Bosiljak (Ocimum basilicum) poznat je i kao bosiok, bosilje. Postoji preko 60 vrsta bosiljka, koji se razlikuju po izgledu.

To je jednogodišnja biljka. Raste u obliku grma i dostiže visinu od 20 do 60 centimetara. Raste na sunčanom i toplom zemljištu bogatom humusom. Kod nas se dosta gaji po baštama. Listovi su ovalni, a cvetovi zvonastog oblika. Cveta od maja do avgusta. To je aromatična biljka prijatnog mirisa.

 

Šta bosiljak sadrži

Bosiljak sadrži: etarsko ulje (glavne komponente su linalol, estragol), glikozide, beta-karoten, mineralne soli (npr. magnezijum), kiseline (oleanol, ursol) i dr.

Koristi se nadzemni deo biljke (Basilici herba), u svežem ili osušenom stanju, a, koristi se i etarsko ulje (Basilici aetheroleum).

 

Lekovita svojstva bosiljka

Bosiljak ima antibakterijska svojstva (smatra se prirodnim antibiotikom). Sveži listovi i ulje bosiljka mogu da se koriste za lečenje infekcija. Ako se listovi bosiljka stave na ranu sprečavaju bakterijsku infekciju.

Bosiljak ima jaka antioksidativna svojstva. Jedan od antioksidanasa u bosiljku je beta-karoten (u organizmu se pretvara u vitamin A). On sprečava oksidaciju holesterola u krvi i tako štiti srce i krvne sudove.

Bosiljak jača imuni sistem. Ima protivupalno dejstvo, smanjuje upale prouzrokovane artritisom. Upotrebljava se kao sedativ (za umirenje živaca), protiv nesanice, za poboljšanje apetita, za lečenje mokraćnih kanala, upale creva, raznih infekcija itd.

 

Bosiljak ima široku primenu

Bosiljak se kao sirovina koristi u farmaceutskoj, kozmetičkoj (za proizvodnju parfema i drugih proizvoda) i prehrambenoj industriji (npr. kao aroma pri spravljanju alkoholnih i bezalkoholnih pića).

Bosiljak se koristi u kulinarstvu kao začin. Tako daje ukus jelu, poboljšava varenje teške hrane i čuva hranu od kvarenja.

Bosiljak se koristi u verskim obredima, a zbog svog mirisa odbija insekte.