Šipak

Šipak (Rosa canina) poznat je i kao šipurak, šepurika, divlja ruža, divlji šipak, pasja ruža, pasja drača, plotna ruža, bela ruža.

Biljka je listopadni žbun koji može dostići visinu od 2-3 metra. Grane rastu uspravno, razgranate su , duge i debele. Na granama su jaki trnovi (oni su u osnovi široki i srpasto povijeni prema dole). Boja kore na granama zavisi od njihove starosti. Na starim granama kora je smede boje, a na mladim modrozelena, često i crvena. Listovi su perasto rasporedeni. Sadrže neparan broj liski, najčešće 7, a rede 5 ili 9. Liske su sjajne i gole. Cvetovi su bledoružičaste boje. Cveta od maja do juna. Plod biljke u narodu je poznat kao šipak (šipurak), pa odatle i ime cele biljke. Plod je zbirna orašica, koja u sebi sadrži veći broj uglastih, dlakavih oraščića. Sazreva u septembru i oktobru.

Šipak je dosta rasprostranjena biljka. Raste u našoj zemlji, ali i širom Evrope, znatnom delu Azije i u
severnoj Africi. Podnosi i veće nadmorske visine. Može se naći po šumskim proplancima, livadama i pored puteva. Raste ili pojedinačno ili u manjim grupama.

Hemijski sastav šipka

Lekoviti delovi šipka su plod i seme. Sadrži velike količine vitamina C (L-askorbinska kiselina). Prisutni su i vitamini B, P (flavonoid), K, provitamin A, tanine, pektine, voćne kiseline (limunova i jabučna), karotenoide.

Šipak se može koristiti u lekovite, kozmetičke i prehrambene svrhe.

Kad treba brati šipak

Plod šipka je specifičnog mirisa i slatkokiselog ukusa.Najbolje ga je brati u septembru i oktobru, kada je lepo i suvo vreme. Treba da se bere plod koji je tvrd i narandžastocrvene boje. Prezreo ili nedovoljno zreo šipak ne treba brati, jer sadrži znatno manje korisnih sastojaka. Može se koristiti svež ili osušen, a mogu se koristiti i samo semenke očišćene od dlačica i osušene. Suši se na tamnom dobro provetrenom mestu nekoliko sedmica. Osušen plod je tvrd, izboran i poprima tamniju boju. Može se čuvati u hermeticki zatvorenim posudama ili staklenim teglama na tamnom mestu. Koristi se ili ceo ili grubo samleven, sa semenkama ili očišćen od njih.

Lekovita svojstva šipka

Plod šipka je veoma bogat vitaminom C, pa se koristi za jačanje imuniteta i lečenje prehlade. Dobro je da ga koriste dojilje, jer vitamin C prelazi u mleko, pa bebu čini otpornijom i zdravijom.  Šipak je dobar i u prevenciji avitaminoza.

Poboljšava cirkulaciju, čisti krv. Može da se koristi za ublažavanje simtoma bolesti bubrega, za regulisanje rada bubrega (kao diuretik) i za regulisanje probave. Pomaže kod bolova u želucu, kod upalnih procesa bubrega i mokraćne bešike, u lečenju hemoroida.

Smanjuje bolove i ukočenost zglobova i smiruje upalne procese kod artritisa, reume.

Čaj od ploda šipka ili samo semenki pomaže kod ublažavanja bolova, kod peska i kamena u žuči.

 

Šipkovo ulje i nega kože

Šipkovo ulje se dobija ekstrakcijom semena šipka. Može da se koristi za lečenje opekotina, ožiljaka, akni, dermatitisa, regeneraciju kože, ublažavanje bora i strija. Ulje sadrži brojne supstance koje povoljno deluju na kožu. Vitamin A čini kožu elastičnom. Masne kiseline linoleinska i oleinska obezbeduju epidermu optimalnu vlažnost. Antioksidans flavonid ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Zbog toga se nanošenjem šipkovog ulja na akne sprečava infekcija i podstiče obnavljanje epitela. Likopen ublažava bore i sprečava delovanje slobodnih radikala koji ubrzavaju starenje, pa se ulje preporučuje za negu zrele kože.

Šipak u špajzu

Plod šipka se može koristiti i u prehrambene svrhe, za pravljenje džemova, sirupa. Od ploda se može praviti i lekovito vino.

Čaj od šipka se može piti u većim količinama i u dužem vremenskom periodu bez posledica.