To je višegodišnja zeljasta biljka. Listovi su tamnozelene boje, 2-3 puta perasto podeljeni. Cvetovi su svetložute boje udruženi u štitaste
cvasti. Cveta od juna do avgusta. Koren je veoma krupan i razgranat. Plodovi su pljosnati sa oštrim rebrima. Sazrevaju u jesen.
Gaji se po baštama ali često podivlja.
Hemijski sastav
Selen je biljka jakog, ali prijatnog mirisa. Svi delovi biljke sadrže etarsko ulje ali u različitim količinama. U korenu i plodu ima oko 1% etarskog ulja. Glavni sastojak ulja je terpineol, a prisutni su i ftalidi, seksviterpeni, karvakol. Pored ulja prisutni su: smole, gume, tanini, ugljeni hidrati, razne kiseline.
Lekovita svojstva selena
Lekovita svojstva imaju koren i plod. Koren se iskopa u rano proleće ili jesen, seče na tanke kriške i suši u tankom sloju u hladovini na promaji. Osušen koren se stavlja u staklene posude tamne boje. Koren u početku ima sladak i sluzav ukus, ali postepeno prelazi u gorak i ljut.
Koren selena može da se koristi kao diuretik, stomahik i karminativ. Često se meša sa drugim biljkama za lečenje organa za varenje, mokrenje i disanje (nalazi se u raznim čajnim mešavinama sa diuretičkim svojstvima). Nema izražena antimikrobna svojstva.
Čaj od korena selena može da se koristi kod teškoća u varenju, kod prekomernog lučenja želudačne kiseline, kod grčeva u crevima.
Zbog diuretičkih svojstava može da se koristi kod edema, kod izraženih otoka nogu, gihta, reume, teškog i bolnog mokrenja (ako je uzrok višak belančevina u mokraći). Kod hroničnih i akutnih oboljenja bubrega,
preventivno u sprečavanju stvaranja peska i kamenja.
Kao narodni lek preporučuje se u lečenju žutice.
Selen kao začin
Koren selena se može koristiti kao začin. Delovanje mu je slično kao kod bibera: zagreva želudac i aktivira njegov rad. Ne sme se dodavati tokom kuvanja (termičke obrade hrane), jer kuvan ili pregrejan
izaziva kontraefekat.
Treba znati
Čaj od korena selena ne treba da koriste trudnice i osobe koje imaju povišenu temperaturu.
Comments
Post a Comment