Trnjina (Prunus spinosa) poznata je i kao crni trn, trnina, trnovina, mrki trn, drača, kukinja, trlinka, divlja šljiva. Smatra se pretkom današnje šljive.
Trnjina raste u obliku razgranatok listopadnog grma. Dostiže visinu od 3 do 5 metara. Na granama se mogu uočiti trnovi. Cveta pre listanja od marta do maja. Cvetovi su sitni bele boje, pojedinačni. Listovi su mali, nazubljeni po obodu, rasporedeni naizmenično.
Plod je sitna koštunica, okruglog oblika, tamnoplave boje. Dozreva od avgusta do oktobra. Izrazito je oporog i kiselog ukusa. Tek kad plod uhvati mraz njegova se oporost i kiselost smanjuju. Najbolje je plod brati u novembru i decembru. Može se ubrati i ranije, ali ga tada treba staviti nekoliko nedelja u zamrzivač.
Raste po obodima šuma, na obalama reka i kanala, uz poljske puteve. Voli sunčane padine. Rasprostranjena je u skoro celoj Evropi i delu severne Afrike.
Trnjina spada u lekovite i jestive biljke. Lekoviti delovi su: plod, mlad list, cvet i kora korena. Plod je bogat vitaminom C (20 mg na 100 g ploda), sadrži 5 - 6 % voćnog šećera, slobodne organske kiseline, pektin, tanine, gorke materije.
Pomaže kod problema organa za varenje, kod tegoba sa želucem, pražnjenju creva. Blagi je diuretik, odlično sredstvo za čišćenje krvi, za izlučivanje znoja i mokraće, pomaže kod gihta, u lečenju kašlja.
Plodovi trnjine imaju lagano laksativno dejstvo, a čaj od cvetova blago diuretičko dejstvo, podstiče izlučivanje mokraće. Čaj od cvetova se koristi i za ispiranje kožnih osipa.
Cvetovi, list i kora preporučuju se kod problema sa bubrezima i mokraćnom bešikom, zadržavanja tečnosti u organizmu, za prečišćavanje krvi, iskašljavanje sluzi iz disajnih puteva.
Često se, u čajevima koji se preporučuju za mršavljenje ili čišćenje krvi ili kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike nalaze cvetovi i plodovi trnjine.
Čaj od cvetova trnjine ima slab miris na gorke bademe. Za čišćenje i izlučivanje vode iz organizma može se spremiti čaj od cvetova tako što se jedna kašičica suvih cvetova prelije sa 2,5 dl ključale vode. Ostavi se da odstoji, pokriven, 5 minuta, a onda procedi. Pije se dva puta na dan.
Pekmez od trnjina se može koristiti za podsticanje varenja, za smirivanje tegoba nastalih u želucu zbog manjka kiseline, poboljšanje apetita. Sok od trnjina se preporučuje kod blagih upala sluzokože usta i desni, upala ždrela.
Plod se može jesti svež, samo ne treba zaboraviti da je oporog i kiselog ukusa. Može se osušiti i kao takav dodavati u kompote od šljiva, jabuka ili krušaka radi poboljšanja ukusa, a istovremeno im daje i lekovita svojstva.
Od ploda se mogu praviti čajevi, pekmez, žele, sokovi, sirće, kompoti, mešana marmelada, alkoholna pića kao što su likeri, rakija (u Rusiji se ova rakija zove ternovka), vino. U Francuskoj se stavljaju u sirće i jedu umesto maslina.
Koristi se kao začin u jelima od divljači npr. gulašima. Daje specifican ukus i tamniju boju jelima.
Listovi trnjine se u pojedinim krajevima koriste kao zamena za duvan i ruski čaj.
Čaj od cvetova se ne sme uzimati za vreme trudnoće i dojenja.
Trnjina raste u obliku razgranatok listopadnog grma. Dostiže visinu od 3 do 5 metara. Na granama se mogu uočiti trnovi. Cveta pre listanja od marta do maja. Cvetovi su sitni bele boje, pojedinačni. Listovi su mali, nazubljeni po obodu, rasporedeni naizmenično.
Plod je sitna koštunica, okruglog oblika, tamnoplave boje. Dozreva od avgusta do oktobra. Izrazito je oporog i kiselog ukusa. Tek kad plod uhvati mraz njegova se oporost i kiselost smanjuju. Najbolje je plod brati u novembru i decembru. Može se ubrati i ranije, ali ga tada treba staviti nekoliko nedelja u zamrzivač.
Raste po obodima šuma, na obalama reka i kanala, uz poljske puteve. Voli sunčane padine. Rasprostranjena je u skoro celoj Evropi i delu severne Afrike.
Lekovita svojstva trnjine
Trnjina spada u lekovite i jestive biljke. Lekoviti delovi su: plod, mlad list, cvet i kora korena. Plod je bogat vitaminom C (20 mg na 100 g ploda), sadrži 5 - 6 % voćnog šećera, slobodne organske kiseline, pektin, tanine, gorke materije.
Pomaže kod problema organa za varenje, kod tegoba sa želucem, pražnjenju creva. Blagi je diuretik, odlično sredstvo za čišćenje krvi, za izlučivanje znoja i mokraće, pomaže kod gihta, u lečenju kašlja.
Plodovi trnjine imaju lagano laksativno dejstvo, a čaj od cvetova blago diuretičko dejstvo, podstiče izlučivanje mokraće. Čaj od cvetova se koristi i za ispiranje kožnih osipa.
Cvetovi, list i kora preporučuju se kod problema sa bubrezima i mokraćnom bešikom, zadržavanja tečnosti u organizmu, za prečišćavanje krvi, iskašljavanje sluzi iz disajnih puteva.
Često se, u čajevima koji se preporučuju za mršavljenje ili čišćenje krvi ili kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike nalaze cvetovi i plodovi trnjine.
Čaj od cvetova trnjine ima slab miris na gorke bademe. Za čišćenje i izlučivanje vode iz organizma može se spremiti čaj od cvetova tako što se jedna kašičica suvih cvetova prelije sa 2,5 dl ključale vode. Ostavi se da odstoji, pokriven, 5 minuta, a onda procedi. Pije se dva puta na dan.
Pekmez od trnjina se može koristiti za podsticanje varenja, za smirivanje tegoba nastalih u želucu zbog manjka kiseline, poboljšanje apetita. Sok od trnjina se preporučuje kod blagih upala sluzokože usta i desni, upala ždrela.
Upotreba trnjine u ishrasni
Plod se može jesti svež, samo ne treba zaboraviti da je oporog i kiselog ukusa. Može se osušiti i kao takav dodavati u kompote od šljiva, jabuka ili krušaka radi poboljšanja ukusa, a istovremeno im daje i lekovita svojstva.
Od ploda se mogu praviti čajevi, pekmez, žele, sokovi, sirće, kompoti, mešana marmelada, alkoholna pića kao što su likeri, rakija (u Rusiji se ova rakija zove ternovka), vino. U Francuskoj se stavljaju u sirće i jedu umesto maslina.
Koristi se kao začin u jelima od divljači npr. gulašima. Daje specifican ukus i tamniju boju jelima.
Listovi trnjine se u pojedinim krajevima koriste kao zamena za duvan i ruski čaj.
Treba znati
Čaj od cvetova se ne sme uzimati za vreme trudnoće i dojenja.
Comments
Post a Comment