To je samonikla zeljasta višegodišnja biljka. Smatra se korovskom biljkom. Stabljika može porasti i do 150 cm u visinu.Uspravna je i na njoj su nasuprot jedan drugom postavljeni listovi, povezani sa stabljikom kratkim drškama.Listovi su zeleni srcolikog oblika.Imaju zašiljen vrh, a po obodu su testerasti.Njihova površina je prekrivena sitnim
dlačicama.Vrh dlačica se na dodir lako lomi i iz njih izlazi sok koji žari, izaziva peckanje i crvenilo na koži. Veruje se da se ovim žarenjem može lečiti reumatizam.
Cvetovi su neugledni, zelene boje, dvodomi. Cveta od juna do avgusta. Zimi ostaje u zemlji. Koren je dosta veliki. Seme je crne boje.
Raste u šumama, na zapuštenim njivama, pored obala reka i potoka, pored puteva, uz ograde. Raste u svim krajevima osim u tropima i artičkim krajevima.
Sakupljanje i hemijski sastav koprive
Kopriva se smatra korovskom biljkom. I, pored toga, ona je jedna od najlekovitijih i najkorisnijih biljaka. Koristi se u kozmetičkoj industiji, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, narodnoj medicini. Mogu se koristiti svi njeni delovi: list, stablo, koren, seme, ali najviše se koristi list i koren.
Biljku treba sakupljati na čisim mestima, a ne pored saobracajnica, industrijskih postrojenja. Koren se vadi u proleće i jesen. Treba ga očistiti od zemlje i sušiti na prozračnom mestu, u hladovini.
Mladi listovi se skupljaju u proleće pre cvetanja (mart - maj) i u jesen pre formiranja semena. Suše se na prozračnom mestu, u hladovini, a, osušeno lišće se čuva u platnenim ili papirnim kesama. Seme se skuplja u avgustu i septembru. Ima aromu koštunjavog voća, koja se još pojačava ako se semenke isprže. Može se brati i cela stabljika sa cvetom.
Listovi sadrže dosta hlorofila. Sadrži velike količine mineralnih materija kao što su: gvožde, sumpor, kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum, fosfor. Bogata je vitaminima iz B grupe (B2 i B5), sadrži dosta vitamina C i K, karoten, mravlju, oksalnu, silicijumovu kiselinu, lecitin, tanin i dr.
Semenke su bogate vitaminom E i linolnom kiselinom, sadrže do 30 % ulja.
Lekovita svojstva koprive
Smatra se da kopriva čisti krv i ceo organizam. Bogata je gvožđem, pa se preporučuje njeno korišćenje kod anemija izazvanih njegovim nedostatkom.
Stimuliše rad organa za varenje, rad želudačnih žlezda, jetre, žuči, slezine, pankreasa, smanjuje bolove u
želucu, doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi (jer utiče na pankreas). Pretpostavlja se da sprečava nastajanje peska u bubrezima i bešici, nastajanje čira na želucu, smanjuje upale urinarnog trakta.
Smatra se da usporava proces arteroskleroze jer utiče na smanjenje holesterola u krvi. Ima analgetsko (smanjuje bol) i protivupalno dejstvo što je preporučuje kod oboljenja koštano - mišićnog sistema, za ublažavanje bolova i grčeva mišića.
Kopriva ima diuretička svojstva, pojačava izlučivanje tečnosti iz organizma. Preporučuje se kod svih oboljenja koja nakupljaju toksine u organizmu. Preporučuje se kod edema, reumatizama, gihta, artritisa, ekcema, glavobolja. Kao diuretik doprinosi izlučivanju mokraćne kiseline, čije nakupljanje doprinosi nastanku gihta. Za giht i reumatska oboljenja mogu se praviti kupke od koprive.
Pomaže kod ublažavanja posledica "prolećnog umora" (stanja opšteg zamora i iscrpljenosti), vraća snagu i energiju, pozitivno dejstvo se može primetiti i kod alergija, jača imuni sistem.
Ima i antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Može se koristiti i kod oboljenja disajnih organa, plućnih oboljenja.
Utiče i na regulaciju krvnog pritiska, lošu cirkulaciju. Mogu je koristiti osobe sa kardiovaskularnim problemima, muškarci kod tegoba sa prostatom.
Kopriva ima hemostatsko (zaustavlja krvarenja) dejstvo. Zaustavlja krvarenja iz nosa, želuca, ublažava preobilna menstrualna krvarenja.
Koristi se protiv opadanja kose i peruti, jača koren dlake, smanjuje lučenje masti. Zato se kopriva dodaje
u šampone za pranje kose i druge preparate za negu kose. Od nje se mogu praviti i tinkture koje se utrljavaju u koren kose. Opadanje kose može biti i zbog anemije, tako da i u ovom slučaju pomaže kopriva jer je bogata gvoždem. Sadrži i silicijum koji kao gradivni element učestvuje u izgradnji kose i kože. Pomaže i kod kožnih bolesti kao što su: ekcemi, akne, lišajevi, herpes, gljivice.
Može se koristiti kao čaj, tinktura (alkoholni ekstrakt), sirup, u obliku kupki, obloga. Čaj se priprema tako što se kafena kaščica suve koprive stavi u šolju (2 dcl) ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji nekoliko minuta. Posle toga se procedi i pije u gutljajevima. Preventivno se čaj može piti jednom dnevno, a u slučaju lečenja treba popiti od 2 - 3 šoljice do 2 litre dnevno.
Čaj se može koristiti i kod infekcija u ustima, afti, upale desni.
Upotreba koprive u kuhinji
Kopriva je jestiva biljka. Može se pripremati kao spanać ili blitva. Mogu se praviti i salate, pite, čorbe, aromatični prelivi za testenine, sokovi, koristiti kao začin (osušena), dodavati sirevima.
Pre pripremanja jela mora se blanširati ili preliti vrelom vodom, kako ne bi žarila. Najbolje je brati i koristiti koprivu dok je mlada.
Ekstrakcijom hlorofila dobija se jestiva boja.
Upotreba koprive u poljoprivredi
Kopriva se može koristiti i u poljoprivredi. Posebno je važna u oblasti organske proizvodnje za pripremu preparata koji se koriste kao insekticidi (posebno deluje na lisne vaši) ili kao đubrivo, kao aktivator u pripremi komposta, u ishrani domaćih životinja: prasića, mlade živine.
Treba znati
U toku korišćenja koprive trebalo bi uzimati namirnice bogate K da ne bi došlo do njegovog gubitka, zbog pojačanog lučenja mokraće.
Kada se konzumira duže vreme postoji mogućnost pojave alergijskih reakcija. Prevelike količine čaja od koprive mogu izazvati pojavu crvenila, zatvora, mogu nadražiti želudac. Tada treba prestati sa njenim korišćenjem.
Deca koja su mlađa od dve godine ne bi trebala da piju čaj.
Ulje koje se dobija iz semenki može se koristiti kao gorivo za lampe.
Može se koristiti kao repelent protiv moljaca, mušica i dr.
Nekada se koristila za izradu platna i užadi.
Comments
Post a Comment