Skip to main content

basillicum

Search This Blog

Basillicum
Moć prirode
Biljna apoteka
Blog
Kontakt

Showing posts from June, 2013

Posts

Kamilica

Posted by basillicum on June 24, 2013

Blog

+

Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps

Neven

Posted by basillicum on June 24, 2013

Blog

+

Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps

Gavez

Posted by basillicum on June 23, 2013

Blog

+

Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps

Kantarion

Posted by basillicum on June 21, 2013

Blog

+

Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps

Žalfija

Posted by basillicum on June 19, 2013

Blog

+

Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps

Bosiljak

Posted by basillicum on June 13, 2013

Blog

+

Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps

Blog

May1
September1
May1
December1
September1
August1
June1
February1
December1
October1

September1
June1
April1
February1
January1
December1
October1
July2
June6

Show more Show less

Labels

Blog

Najčitanije

Maslačak

Maslačak (Taraxacum officinale), u regionu, poznat je i kao: gorko zelje, žućanik, žućanica, žutelj, mlečac, mlekača, talijanska salata i dr. To je samonikla, višegodišnja, zeljasta biljka. Koren je vretenast, mesnat, blago razgranat. Listovi su duguljasti, po obodu nazubljeni. Formiraju rozetu, koja je polegla po zemlji. Cvat je glavičastog oblika, žute boje i izgradena je od velikog broja cevastih i jezičastih cvetova. Posle sazrevanja cvetovi daju seme, koje je lagano i karakteristične bele boje. Cvetne glavice se nalaze na vrhu cvetnih drški (svaka drška nosi jednu cvetnu glavicu). One su šuplje. Bez mirisa je, a gorkog ukusa. Veoma je rasprostranjena biljka. Ima je po livadama, napuštenim njivama, parkovima, travnjacima, pored puteva. Hemijski sastav maslačka Maslačak je i lekovita i jestiva biljka. Lekoviti delovi biljke su: koren, listovi i cvet. U celoj biljci prisutne su velike količine mlečnog belog soka. On biljci daje gorak ukus. Najviše ga ima u korenu. Ml

Ren

Ren (Armoracia rusticana ili Cochlearia armoracia) poznat je i kao hren, kren, ravelj, torman, hrelj. Potiče iz jugoistočne Evrope i zapadne Azije. To je višegodišnja zeljasta biljka. Listovi su veliki i po obodu nazubljeni. Ima dugačke cvasti sa belim sitnim cvetovima. Koren rena može dostići dužinu i do jednog metra, a debljinu do 6 centimetara. Gore je zadebljao. Spolja je žućkasto-sive boje, a iznutra je beo. Dok je mlad nije žilav. Koren je ljutog ukusa, bez mirisa je, sve dok ne počne da se struže (sece, renda). Tada razvija poseban ljut miris, koji izaziva jako suzenje. Da ren ostane svež Koren rena se vadi od juna do novembra. Dugo se može sačuvati svež u podrumu, zakopan u vlažnom pesku. Svežina korena se može očuvati i u frižideru, ako se stavi u dobro zatvorenu posudu (do šest mesec), a u zamrzivaču može da se čuva i duže. Uvek se koristi svež koren rena. Listovi rena se beru od maja do oktobra. Hemijski sastav rena Karakterističan ljut ukus i m

Breskva

Breskva (Prunus persica) je biljka koja daje veoma ukusne, sočne, aromatične, osvežavajuće plodove istoimenog naziva. Poznata su i njena lekovita svojstva. To je listopadno drvo koje dostiže visinu od 6 - 10 m. Listovi su šiljati, sjajno zelene boje. Cvetovi su pojedinačni ili u grupama od 2 - 3. Imaju po 5 latica, ružičaste boje (nekada mogu da budu bele boje). Cveta pre listanja. Plod je obično okruglastog oblika, obrastao dlačicama, crvenkastožute boje. Plodovi mogu biti i bez dlačica i to su nektarine. U središtu ploda nalazi se tvrda koštica koja štiti seme. Breskva spada u koštunjavo voće. Poznato je preko 2000 sorti breskvi dobijenih ukrštanjem. Mogu se razlikovati dve grupe, prema lakoći odvajanja mesa (ploda) od koštice. Jednu grupu čine breskve kod kojih se meso lako odvaja od koštice (kalanke), a u drugu grupu spadaju one kod kojih se meso ne odvaja (teško odvaja) od koštice (durancije). Breskve se razlikuju i po prisustvu ili odsustvu dlačica na površini ploda. I

Nana

Nana (pitoma nana, Mentha piperita) poznata je i kao: menta, metvica, metva, paprena nana, ljuta nana, paprena metvica, paprena metva. Postoji više vrsta nane, ali se najviše koristi pitoma nana. Ona ima najviše etarskog ulja, pa je i najlekovitija. To je višegodišnja zeljasta biljka, koja poraste do 50cm. Stablo je četvorouglasto i razgranato. Listovi su tanki i po obodu nazubljeni. Cvetovi su sitni i u pršljenovima su smešteni na gornjem delu stabljike i grančica. Ljubičaste su boje. Hemijski sastav nane Cela biljka je vrlo aromatična, prijatnog mirisa. Najviše lekovitih svojstava ima list. U lišću ima etarskog ulja (1-2%), tanina (6-12%), gorkih materija, triptofana. Sadrži minerale: kalijum, kalcijum, gvoždje, magnezijum i mangan, vitamine C, E, K, B6, beta karoten. Lišće se bere po lepom vremenu uoči cvetanja ili u času cvetanja. Etarsko ulje nane Etarsko ulje nane je bezbojna ili slabo žućkasta tečnost. Miris mu je prijatan i osvežavajući na nanu. D

Trnjina

Trnjina (Prunus spinosa) poznata je i kao crni trn, trnina, trnovina, mrki trn, drača, kukinja, trlinka, divlja šljiva. Smatra se pretkom današnje šljive. Trnjina raste u obliku razgranatok listopadnog grma. Dostiže visinu od 3 do 5 metara. Na granama se mogu uočiti trnovi. Cveta pre listanja od marta do maja. Cvetovi su sitni bele boje, pojedinačni. Listovi su mali, nazubljeni po obodu, rasporedeni naizmenično. Plod je sitna koštunica, okruglog oblika, tamnoplave boje. Dozreva od avgusta do oktobra. Izrazito je oporog i kiselog ukusa. Tek kad plod uhvati mraz njegova se oporost i kiselost smanjuju. Najbolje je plod brati u novembru i decembru. Može se ubrati i ranije, ali ga tada treba staviti nekoliko nedelja u zamrzivač. Raste po obodima šuma, na obalama reka i kanala, uz poljske puteve. Voli sunčane padine. Rasprostranjena je u skoro celoj Evropi i delu severne Afrike. Lekovita svojstva trnjine Trnjina spada u lekovite i jestive biljke. Lekoviti delovi su: plod, mlad

Hajdučka trava

Hajdučka trava (Achillea millefolium) poznata je i kao hajdučica, sporiš, stolisnik, paprac, jalovi mesečnjak, romonika. To je višegodišnja zeljasta biljka, koja raste kao samonikla biljka pored puteva, na livadama, zapuštenim staništima. Stablo može dostići visinu do 1m. Grana se u gornjem delu, a na vrhovima grana nalaze se cvetovi, bele do roze boje, rasporedeni u cvasti. Stablo i list mladih biljaka pokriveni su dlakama, koje kasnije većinom opadaju. Biljka se bere dok je u cvetu, a cveta preko celog leta. Može da se koristi nadzemni deo biljke (Millefolii herba) ili samo cvetovi (Millefolii flos). Hemijski sastav hajdučke trave Hajdučka trava je prijatnog aromatičnog mirisa, a gorko-aromatičnog ukusa zbog prisustva gorkih materija (pre svega ahilicina). Pored gorkih materija biljka sadrži i: etarsko ulje (oko 1%), vitamin K, tanine, smole, organske kiseline i dr. Etarsko ulje hajdučice, baš kao i etarsko ulje kamilice, može biti plave boje zbog prisustva azulena. Et

Report Abuse

Powered by Blogger